Uticaj Covid19 Na Transport i Logistiku

0 Comments

Uticaj Covid19 Na Međunarodni Transport i Logistiku

Pandemija Covid 19 je ozbiljno uzdrmala i ugrozila privredu u celom svetu. Sasvim je razumljivo da je uticaj Covid 19 i na sektor transporta i logistike velik. Dolazi do ogromnog poremećaja u lancu snabdevanja, pogotovo na međunarodnom planu. Poseban značaj imaju lanci snabdevanja prehrambenim proizvodima, higijenskim sredstvima, lekovima i medicinskom opremom, koji treba da dopreme proizvode na brz i fleksibilan način. Upravo tu drumski saobraćaj igra najveću ulogu.

Svedoci smo pogoršavanju situacije i sve većeg broja zaraženih ljudi u svetu, pa i kod nas i ta statistika, nažalost, iz sata u sat, pokazuje sve veće cifre. Sve više zemalja uvode sve više ograničenja. Uz ljudske žrtve, ova pandemija izaziva i ozbiljne poteškoće svim granama privrede, pa tako i u teretnom transportu, ali ne čini ga potpuno nemogućim.

Transport je od vitalnog značaja za funkcionisanje društva i s obzirom da on usled koronavirusa spada u neke od najugroženijih privrednih grana, odnos ponude i tražnje se menjao tokom cele godine. Sa jedne strane, rasla je potreba za transportom robe koja je od ključnog značaja u vanrednim situacijama, ali je u celini došlo do pada potražnje za transportom.

Što se tiče međunarodnog drumskog saobraćaja u Evropi, privremene granične kontrole ponovo su uvedene na većini unutrašnjih granica EU. To ima za cilj delimično ili potpuno zaustavljanje putničkog saobraćaja. Te mere ne utiču toliko na prevoz robe, mada doneti propisi ne prave uvek razliku između tranzitnih radnika i ostalih putnika, pa se čini da se karantinska pravila odnose i na vozače.

Istina je da virus nekima stvara mogućnosti, drugima izazov, a trećima potpuni krah, kada je privreda u pitanju. S jedne strane, logistika e-maloprodaje, sektori na zahtev i isporuka poslednjih milja među sektorima su sa najvećim rastom, kao rezultat krize sa pandemijom Covid 19 u transportu. S druge strane, sektor autoindustrije, građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, naprimer, zabeležili su drastični pad potražnje. Oporavak ovih grana privrede biće spor i bolan.

Stručnjaci predviđaju da u ovoj teškoj situaciji mogu nastati dodatni troškovi u vezi sa izvršavanjem zadataka transporta i da će deo tih troškova morati biti podmiren sa kupcima. Zbog toga je veoma važno da firme koje obavljaju transport i logistiku što više razgovaraju sa svojim kupcima o raznim opcijama koje bi optimizirale te troškove i dovele do najboljeg zajedničkog rešenja.

Sektor transporta i logistike je posebno ranjiv na ekonomske šokove. Pošto se oko 80% svetskog obima trgovine prevozi komercijalnim prevoznicima, kompanije se trude da udovolje potražnji i rebalansiraju svoj skup investicija. Raznovrsnije logističke kompanije imaju priliku da preraspodeljuju resurse iz jednog poslovnog sektora u drugi. Ipak, uprkos takvom rebalansu i očekivanom porastu potražnje za logističkim uslugama nakon što kriza sa koronavirusom počne da bledi, očekuje se da će se transportna aktivnost smanjiti za 20-25%.

S obzirom na to da protok osnovnih potrepština, pre svega lekova i hrane ne sme biti prekinut, Međunarodna Transportna zajednica koju čine EU i zemlje regiona predlaže da se na Zapadnom Balkanu uspostave “zeleni koridori” za njihov nesmetani transport.

Postoji osnovana bojazan da bi poremećaj teretnog saobraćaju usled pandemije Covid 19 mogao dovesti do nestašica koje bi uticale na živote miliona građana u regionu i cilj predloženih mera u ovoj borbi je da se niko ne nađe u takvoj situaciji.

Categories: Međunarodni transport | Putovanje i Prevoz