Šta su pariteti?

0 Comments

Šta su pariteti?

Videli ste sigurno jedan svojstven logistički alfabet, ali Vam je sve to delovalo komplikovano. Pariteti ili incoterms (skraćeno od Internacionalna komercijalna pravila) predstavlja čitav niz unapred definisanih međunarodnih komercijalnih pravila. Inkoterms pravila su prihvaćena od strane nadležnih i pravosudnih organa: vlada, pravnih organa i praktičara širom sveta za tumačenje najčešće korišćenih pravila u međunarodnoj trgovini. Po paritetima se čak donose i međunarodne sudske presude među strankama.

Koji je primarni cilj pariteta? Ukratko, smanjivanje neizvesnosti i prevazilaženje jaza između pravila i njihovog tumačenja u različitim zemljama. 

 

Iako sve to deluje komplikovano, pariteti su integralni deo Međunarodne trgovinske komore i već 60 godina unazad rade posao. Sve je počelo 1924. i kroz vreme doživelo je mnoge izmene, dopune i revizije i to 1936. godine, potom 1953, 1967, 1976, 1980, 1990, i 2000. Poslednja revizija urađena je 2010. godine. Naravno da se inkoterms i dalje razvija i Međunarodna trgovinska komora već priprema Incoterms 2020

 Pariteti su od suštinskog značaja za neometano funkcionisanje međunarodnog transporta robe. Zasnovani su na Konvenciji Ujedinjenih Nacija o Ugovorima o međunarodnoj trgovini.

 

Pojmovi koji se često koriste

 

Za ove pojmove smo svi čuli, ali nije loše ponoviti lekciju pre nego što krenemo da tumačimo inkoterms značenja. Među najvažnijim pojmovima su “isporuka”, “prevoznik” i “špediter”.

Isporuka je trenutak kada se odgovornost za robu prebacuje sa prodavca na kupca

Prevoznik je svako lice koje nudi uslugu prevoza bilo kojom vrstom saobraćaja i koje nudi ugovor o prevozu.

Špediter se odnosi na firmu koja posreduje ili organizuje prevoz. 

 

Takođe, srećemo i pojmove “terminal”, “franko” i “prispeće”.

Terminal predstavlja bilo koje prekriveno mesto poput skladišta, pristaništa ili kontejnera gde se odvija isporuka robe.

Franko predstavlja obavezu prodavca da dostavi robu do određenog mesta odakle je prevoznik preuzima.

Prispeće predstavlja trenutak do kog je prevoz plaćen.

 

Pravila za bilo koje vrste transporta

 

Pravila se uglavnom odnose na nivoe odgovornosti koje snose prodavac ili kupac. Pariteti nude čitav spektar pravila i objasnićemo svako ponaosob. 

incoterms i pariteti transport

 

EXW – ili pravilo Franko Fabrika. Pravilo u kome se maksimalna odgovornost odnosi na kupca, a minimalna odgovornost na prodavca. Roba se stavlja na raspolaganje u objektima prodavca, a kupac snosi sve rizike u vezi sa prevozom robe na konačno odredište.

 

FCA – ili pravilo Franko Prevoznik. Prodavac predaje izvozno ocarinjenu robu na određenom mestu prevozniku kog je kupac odabrao. Ovo pravilo je idealno za bilo koji oblik transporta: avio, drumski ili modalni.

 

CPT – ili pravilo prevoza do naznačenog odredišta. Troškovi vozarine su plaćeni do naznačenog mesta. Prodavac snosi troškove sve do tog naznačenog mesta, a kada se roba preda kupcu rizik se prenosi na njega. 

 

CIP – ili pravilo prevoza i osiguranja do naznačenog mesta. Svi troškovi prevoza kao i osiguranja robe važe do ugovorom naznačenog mesta. Dotle sve troškove snosi prodavac i u te troškove uključuje se i osiguranje. Rizik se prenosi prevozniku sa predavanjem robe.

 

DAT – isporučeno na terminalu. Ovo pravilo znači da prodavac snosi troškove transporta do naznačenog terminala. Ovo se odnosi na luku, mesto odredišta ili skladište koje će poslužiti kao mesto privremenog iskrcavanja robe. Prodavac mora iskrcati robu i dok to ne uradi – sav trošak i rizik je na njemu dok roba nije isporučena. U to su takođe uključene i izvozne carinske formalnosti, kao i tranzit kroz treću zemlju. Takođe, važno je napomenuti da će bilo kakva naknada za kašnjenje ili ležanje na terminalu uglavnom snositi prodavac.

 

DAP – pravilo isporuke na mestu. Uz navedeno mesto prodavac stavlja robu na raspolaganje kupcu na određenom prevoznom sredstvu. Prodavac i u ovom slučaju snosi troškove i rizik kada je u pitanju tranzit kroz treću zemlju, troškove pakovanja i izvozne carinske formalnosti. Odgovornost prodavca prestaje na mestu koje je prethodno definisano ugovorom o preuzimanju od strane kupca

 

DDP – ili pravilo naznačeno mesto odredišta. U ovom slučaju prodavac snosi sve troškove transporta i sav rizik do trenutka dostave i carinjenja robe. Ovo pravilo stavlja maksimalnu odgovornost na prodavca, a minimalnu na kupca. Uglavnom zbog mogućeg kašnjenja robe mora se voditi računa kada je ovo pravilo u pitanju.

 

Nadamo se da smo Vam pojednostavili pravilnik o interesantnom međunarodnom svetu trgovine. Ukoliko i dalje imate neke nedoumice, kontaktirajte nas!

Categories: Međunarodni transport | Uncategorized @sr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *